Zar ti ne padose sada oni stihovi na pamet:ĭa li to znaci da je najzad shvacena moja tajna? Ne, ne kajem se i ne stidim svoje ljubavi, niti cu ikada.Ĭujes li, kako vetar pocinje onu istu pesmu.pesmu ljubavi, bola, gorcine. Sretan sam sto imam svog Andjela a u zivotu nisam imao nikoga. Znas li, da tu boju i taj cvet najvise volim?Ĭuj, reci cu ti svoju tajnu.tajnu najlepse muzike i pesme. Na tom putu nas je pratila muzika.sonata boje i mirisa krvavo crvenih ruza. Reci cu ti da je otvorio prozor i da me je poveo sa sobom u beskrajno plavetnilo. Reci cu ti da su mi sinoc Andjeli dolazili u sobu, jedan je imao plave oci i plavu kosu i bas taj mi je pruzio ruku. Reci cu ti svoju tajnu ukoliko umes da je sacuvas. Tada ces sve razumeti, ali bice prekasno.prekasno za sve.Ĭuj, reci cu ti svoju tajnu. Razumeces sta je vetar hteo reci kada ujutru otvoris vrata sobe i ugledas hladno telo na tvrdom duseku. Razumeces ga.razumeces, ali tada ce vec biti prekasno. Upravo ti vetar govori tu tajnu.tajnu mog srca, moje duse - tako mlade a tako stare. Tajnu koju znaju samo zvezde i plavo nebo ciji cu stanovnik ubrzo postati. Sta je zapravo to? Da li je to mozda jedan vise korak od zivota?Ĭuj, reci cu ti svoju tajnu. Tajnu koju sebicno cuva samo za sebe, tajnu koju ne da nikome. Svako u sebi, u svom srcu, dusi.nosi barem jednu tajnu. Ha, ironija ili sta vec.izgleda da mu je ta trojka sudjena. Tada, u formi pismenog zadatka bio je ocenjen trojkom a na tom konkursu - trecim mestom. Igra sudbine ili sta vec, ali teme su bile prilicno slicne. Sastav je tada na pismenom nosio temu-"Cuj, reci cu ti svoju tajnu" a vrlo slican naziv je bio i na konkursu. Nakon izvesnog vremena, sa tog pismenog sastava sam obrisao prasinu i poslao ga na konkurs (bez mnogo prepravki) - "Dani Desanke Maksimovic". Ko mi je kriv sto to nisam umeo, ukoliko je to zaista bio pravi razlog. Eto, da sam tada natucao padeze, pisao o leptiricima, pticicama i vikendu provedenom na nekoj reci onim djackim jezikom (koji nikada nisam umeo koristiti), mozda bih i imao peticu. Jednom mi je samo bio rekao : "Tvoj stil pisanja nije predvidjen skolskom uzrastu". Interesantna stvar - u osnovnoj su moje radove slali na konkurse, nastavnik srpskog je ceo cas posvetio mom citanju, citao za dan skole, kasnije ucestvovao na knjizevnim vecerima.a u srednjoj, na pismenim sastavima iz srpskog najvisa ocena je bila trojka. Nikada mi nije bilo jasno zasto me profesor srpskog u srednjoj nije voleo.
0 kommentar(er)
